Minina priča
Naša Mina, naša Coka Loka, bila je devojčica ogromnog srca, osmeha koji je smirivao druge i snage koju ni najteža bolest nije uspela da slomi. Mina nikoga nije mrzela niti je imala mržnju u sebi. Za nju su svi bili dobri i uvek je u ljudima pronalazila ono najbolje.
Sa samo 14 godina suočila se sa Ewing sarkomom, retkim i agresivnim oblikom raka kostiju. Kroz bezbroj hemoterapija, zračenja, bolova, padova i ponovnih ustajanja, Mina nije izgubila ono najvažnije – ljubav prema ljudima, nežnost, veru u Boga i uverenje da svaki dan vredi živeti.
Njena borba nije bila samo medicinska priča. Bila je to priča o hrabrosti jednog deteta i nas kao porodice, koja je naučila kako izgleda voleti nekoga više od sopstvenog straha. Svaka intervencija, svaka igla i svaki novi ciklus terapije ostavili su trag, ali su ostavili i nešto drugo – želju da nijedno dete koje prolazi kroz lečenje ne bude samo.
Mina nije bila samo dete koje se borilo protiv „govneta“, kako sam ga zvao. Ona je kroz svoju borbu postala nešto mnogo veće – simbol ljubavi, zajedništva i snage koja je uspela da spoji ljude koje je život često delio.
Tokom njenog lečenja dešavale su se neverovatne stvari. Ljudi različitih vera, navijači i pristalice Partizana i Crvene zvezde, potpuno različiti karakteri, poznati i nepoznati, stajali su zajedno uz jedno dete i jednu porodicu. Kod Mine nije postojalo „mi“ i „oni“. Postojalo je samo srce. Njen osmeh rušio je granice među ljudima, smirivao strah i podsećao sve koliko smo zapravo isti kada je najteže. I u najvećim bolovima, kada je, nažalost, bila nepokretna, pevala je sa ogromnim osmehom.
Njena želja i rečenica: „Ja znam da ću biti poznata, samo još ne znam kako...“ nije trebalo ovako da se ostvare.
Baš iz te borbe nastalo je „Srcem za Minu“ – ne kao obična priča, već kao pokret emocije, humanosti i želje da nijedno dete više ne prolazi teškoće lečenja bez podrške, ljubavi i dostojanstva. Mina je uspela ono što mnogi odrasli nikada ne mogu – da spoji nespojivo i probudi ono najbolje u ljudima.
I zato njena borba nije stala. Ona se danas nastavlja kroz svako dete kojem treba pomoć, kroz svakog roditelja kome treba snaga i kroz svakog čoveka koji je, zahvaljujući Mini, postao bolji, nežniji i humaniji.
Jer neka deca ne promene svet bukom. Neka ga promene osmehom. Mina je bila jedno od njih.
Htela je da bude poznata, da je svi znaju. Nažalost, ne na ovakav način. Ali ako pomognemo i jednom detetu, to je uspeh. A svi znamo da je nebo granica kada smo zajedno.
Srcem za Minu je tu.
